U smiraj ovog septembarskog dana, u smiraj leta, sabiram utiske i promišljam o svemu… Stiže jesen… Moj dan rođenja. Eh, to najlepše godišnje doba koje donosi mir, svesnost i zrelost, snagu da se čovek pogleda iznutra i zastane nad rezultatima svoga rada. Rezultat mog rada su mnogobrojni mladi i ne baš više tako mladi ljudi, uspešni roditelji, akademski građani, zanatlije… Srećni i nasmejani, spremni da se uhvate u koštac sa životom i izazovima koje nosi. Oni žive širom naše lepe Srbije ali i širom sveta. Ono što me raduje je da nisu odustali, onda kada je bilo teško dali su sebe i preko vlastitih mogućnosti. Tome sam ih učio. Hteo sam da takvi postanu, da rade na sebi i izgrade se najspremnijima za život. Jer, priznaćemo, školske lekcije se brzo zaborave, ali ove životne – nikada. Celog veka ih ponavljamo. Svaku malu dušu sam prigrlio i to je zalog za budućnost. Put kojim svako od nas treba ići i jedini ispravan put u prosvetarskom poslu. Učenje ali i ljubav!

Trag dobrote , ljubavi, pažnje i brige, svako dete gledati kao na svoje lično i ne praviti razliku između svoje dece i učenika – to retko ko može. Kao što se leto bliži svome kraju, i ustupa mesto bogatoj jeseni, tako i ja polako završavam svoj profesionalni zadatak. Vreme je da se povučem u mirnije vode, zasluženo. Naravno, biće mi neobično što neću svakodnevno dolaziti u okrilje ove visokocenjene ustanove, ali taj osećaj biće ublažen spoznajom da sam se dostojanstveno odnosio prema učenicima, ustanovi, kolektivu, osoblju, roditeljima. Svima i svakome pomogao sam koliko sam mogao, nikome pomoć nisam uskratio. Voleo sam i zalagao se za pravdu. To nije uvek dobrodošlo, ne cene svi pravednost jednako kao ja. Po cenu osuđivanja, istrajao sam. Pravedno, dostojanstveno i kulturno završavam svoj radni vek, čistog obraza i mirne duše. Punog srca!

Želim vam svima da proživite i doživite život lepim kakvim sam ga ja živeo svakog dana. Profesionalno i privatno.

Ostajte mi zdravi i na strani Dobrote! Živeli!